Usne

Ljubio si me u taksiju
 Nisam primijetila da si tu,
 Odglumila sam predstavu
 Pa sam izašla u predgrađu.
 Sad ni ne pamtim tko si bio,
 A možda si me i volio;
 Tvoje su usne pričale tajne
 Sad pričaju laži, šarene, sjajne,
 pričaju laži, šarene, sjajne.
 I bolje da smo nijemi
 Svatko u svojoj sjeni,
 I bijes me katkad uzme
 Ali ne miču se usne.
 I neću ništa reći
 Živi u svojoj sreći;
 I bijes me katkad uzme,
 Ali ne miču se usne.
 Ne, ne, ne, ne, ne
 ne, ne,
 Ne, ne, ne, ne, ne
 ne, ne.
 Stvarnost uzme danak
 riječi nauče bit grube
 usne prevale prostote,
 zaborave da ljube.
 Čet'ri zida čuju,
 al' nauče da šute
 da čuvaju k'o tajnu,
 sve suze prosute.
 Uši ništa ne čuju,
 oči slijepe odavno
 kad krene samo zatvore se,
 znaju bit će odvratno.
 Lete ispod pojasa
 uvrede su jeftine,
 psovke se ne susprežu,
 optužbe su ozbiljne.
 Padaju sve maske, krv
 zavrije od strasti,
 krv zavrije od strasti
 i ništa nije sveto.
 Padaju sve maske, krv
 zavrije od strasti,
 krv zavrije od strasti
 baš ništa nije sveto.
 I tko bi znao tko sam bila
 Previše toga sam sakrila;
 Moje su usne mekane, nježne,
 Al' nisu k'o njene, nikad k'o njene,
 nisu k'o njene, nikad k'o njene.
 I bolje da smo nijemi
 Svatko u svojoj sjeni,
 I bijes me katkad uzme
 Ali ne miču se usne.
 I neću ništa reći
 Živi u svojoj sreći;
 I bijes me katkad uzme,
 Ali ne miču se usne.
 Ne, ne, ne, ne, ne
 ne, ne,
 Ne, ne, ne, ne, ne
 ne, ne,
 Ne, ne, ne, ne, ne
 ne, ne,
 ne, ne, ne.
 Kraj